|
|
| < | listopad, 2008 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
She is the girl who can watch a tone of horror movies and not get scared, but scream on the top of her lungs when toast pops are out of toster.
[Lola Christine Evigan.]*
With a smile, without a fortune.
[John & Anna Evigan.]*
The seekers.
[Cody Evigan.]*
The pedestrian.
[Betty Luther.]*
Good soul.
[Josh Hernett]*
The lightbringer.
[Ricky Ullman.]*
Mischief friend.
[Della Brown.]*
Nice neighbour.
[Nick Jonas.]*
Friendly guitarist.
[Kevin Jonas.]*
Nasty partybreaker.
[Joe Jonas.]*
Sweet neighbour.
[Zachary Shada.]*
Forbbiden Fruit.
[Joanna McWyne.]*
Tripped girl.
[Demiane Strifer.]*
Tripped girl 2.
Ovo je priča a ne kopija. Dakle, ako kopirate vi nemate priču.
By: Lola.
Inspiration by:
xXx - Twilight tetrology
xXx - Nightwish[Poet and The Pendulum
Dark passion play]
xXx - My friends
Post je katastrofa dug. Znam da nećete pročitati. Ali barem imajte milosti pa makar malo preletite pogledom preko njega. :(
Subota uvece, poslije 2 mjeseca.
„Oh Bože, stresam se od zime ...“, govorio je Cody neraspoloženo, upadajući kod mene u sobu.
„Ovo ti nije California.“, dobacila sam mu, paleći grejalicu. Razmišljala sam dosta o ova dva meseca u Brooklynu. Da, priznajem, bila su to dva najhladnija mjeseca u mom zivotu. Ali, ujedno, i dva najljepša mjeseca.
Betty, Rick i Della su se, zaista, ispostavili kao troje najzanimljivijih ljudi u našem razredu te se nisam odvajala od njih i trudila sam se svaki vikend provoditi sa njima. Betty je rekla da je oduševljena mojim stilom i književnim ukusom. Rekla sam joj iskreno da mene oduševljava njena inteligencija i toliko dobrih vrlina koje poseduje, jer skora nisam upoznala tako finu i dobru osobu kao sto je ona. Niti osobu koja zaista može posedovati sve dobre vrline. Obavezno se izuzme poneka. Zaista je savršena prijateljica i zahvaljujem joj na tome.
U međuvremenu, družila sam se i sa Jonasovima. Najviše sa Joeom, sa njim sam nasla slična interesovanja. Nick se, u međuvremenu, stigao posvađati sa Joannom. Kaže da ne planira govoriti sa njom u skorije vrijeme.
„Po mogućnosti, neću progovoriti više ni jednu riječ sa njom, ako je to ikako moguće.“, rekao je. Betty se oduševila, a on joj je poklonio osmijeh. Joe je definitivno zaključio da su zaljubljeni.
„Mislim da se jedino Kev nikada neće zaljubiti u zivotu.“, rekao je. „On je za one one-night-stand veze i mislim da se to nikada neće promijeniti.“
„Hoće. Godine i vrijeme razvijaju zrelost i razmišljanja mladića.“, odgovorila sam mu.
„Mislim da je ovaj zauvijek ostao na stadijumu djeteta od 13 godina.“, nasmejao se Joe, dok ga je Kevin streljao onim a-ti-kao-nisi-pogledom.
„Neki od nas ne razlikuju drugarstvo od ljubavi, što na stadijumu djeteta od 10 godina, ali nećemo o tome ...“, prokomentarirao je on.
„Ha ha ha, Kev. Stvarno ironično od tebe.“, bio je ciničan Joe.
„Buaahhhaha!“, upade Rick, što je prepalo većinu društva.
„Daaaaaj, čovječe, imaj milosti!“, vrisnu Betty uplašeno, ali ju je Nick zaštitnički zagrlio. Djelovalo je prijatljski, no, svi smo znali da su oni zapravo, zaista zaljubljeni.
„Imamo li razonodu za večeras?“, upita Kev, sedajući do Delle. Oni su, inače, bili zaista najbolji drugovi.
„Zach će je donijeti. Mislim da će i Joshua doći.“
„Aha, Zach. Doći će ...Jo ...ovaj, tko?“, upitah ja iznenađeno. Zapravo, ja nisam lika ni poznavala. Ime me je podsjetilo na Joshuu iz Californije, za kojim sam bila luda još od obdaništa.
„Joshua. Ali, ne dao ti Bog tako da ga nazoveš! Za sve nas je on naš dragi Josh!“, reče Della i nasmeši se stidljivo te porumeni.
„Tebi je dragi, nego šta je ...“, dobaci Joe.
„Dellich, ti to nama nesto kriješ?“, upitala sam, sa onim osmijehom arogantne tračare.
„Ma neee ...you know, čini nam se ...“, počeo je da se zafrkava Nick.
„I ti kriješ nešto, ali o tom potom, dragi brate ...“, reče Kev i pogledom providno nacilja na Betty.
„Nije tačno, ja ne krij ...“, počeo je on, ali ga je prekinuo zvonak, jasan ton kućnog interfona Jonasovih.
„Hvala, mrs. Jonas i još jednom izvinite što kasnimo!“, čuo se i muževan glas glavnog plavušana u školi.
„U redu je, dušice! Pazit ćeš na atmosferu, zar ne?“
„Ou jea, Zachy.“, dobaci Rick te se osmijehnu.
„Glavno dobro ove večeri je što moji odlaze na par dana na tetinu farmu“, reče Nick oduševljeno.
„Blago ti se“, odgovori Betty.
„Anyway, tko je Zach?“, upitah ja.
„Onaj plavi što se napalio na tebe!“, dobaci Della, pa potom iznenađeno preklopi šakom usta. Ja je pogledah šokirano.
„Molim?“
„Niko, Lola. Niko.“, reče smireno Joe, ne gledajući me u oči.
„O, društvo!“, upade Zach i pozdravi nas sa zavodljivim smiješkom. Kao da je flertovao sa svim curama u sobi.
„O evo ga Yo Man Zachary!“, ustade Kev i pljesnu dlan o dlan. Njihov standardni pozdrav. Za njim je ušao Joshua. On je bio zgodan. Ali to nije bio Joshua na kojeg sam, i dalje, kad-kad uz stare fotografije otkidala. Neki drugi Joshua. Ali sa njegovim imenom. Joshua je otišao iz Californioje i naše vrijeme se nikada neće vratiti. Iako smo bili djeca od 9 godina. Osetila sam se mizerno pri sjećanju na tu tužnu uspomenu, ali sam se brzo razboravila, znajući da je groznica subotnje večeri upravo počela.
„Dakle, zabava, Zach?“, reče Nick.
„Zabavu je večeras smislio Joshua.“, reče Zach te prekide Joshuu koji se upravo pozdravljao sa Bettz.
„Aj ponovi sad to opet lepo.“, reče Joshua.
„Šta da ponovim?“, upita Zach, nadigavši obrvu.
„Nešto si pogrešno rekao u prethodnoj rečenici, ja mislim.“, reče on i stavi ruke na kukove te ga tipično muški pogleda sa drskim, dečijim bezobrazlukom u očima.
„Ah, da. Zabavu nam je doneo Josh.“, ponovi Zach ironično i sede na Bettino mesto koje je bilo do mene. Betty se beše premestila kod Nicka.
„A koja je to zabava, ako se smije znati?“, upitah ja zainteresovano.
„Večeras će to biti prizivanje duhova.“, zagonetno odgovori Josh, gledajući oduševljeno u nešto četvrtasto što se nalazilo u bijeloj, plastičnoj kesi sa plavim printom u njegovim rukama.
Nježno je maknuo kesu i iz nje je izronila drvena, braon tabla sa slovima i brojevima. Potom je pročeprkao još malo po kesi i našao nešto maleno, stalkasto poput dijamanta.
„Ovo je tabla za prizivanje duhova.“, rece Josh, pokazujući na misterioznu tablu u svojoj desnoj ruci. „A ovo je visak.“, dodade zatim, spuštajuci maleni, stakleni predmet na tablu.
„Josh, ne mislim da se želim upustiti u to.“, reče Della, grizući se nervozno za usnu.
„Šta nam se može desiti? Iskuliraj.“, reče on nemarno, nameštajući sve, dok smo mi razmenjivali zabrinute poglede.
„Ti se ovoga ne plašiš, right?“, upita me Zach, a ja sam sebe uspjela naći u njegovim prodorno plavim očima.
„Ne, zašto bih?“, upita sam iznenađeno i pomalo drsko. Ne, nikada se ovakvih gluposti nisam plašila iako sam znala osjećati napetu tenziju u stomaku.
„I djeluješ kao hrabra cura.“, odgovorio mi je te se nasmiješio. Joe ga nakrivo pogleda. Taj mali kompliment je začuđujuće adrenalinski uticao na moj ego.
„Hmmm ...ovaj, thanks.“, odgovorila sam mu. Meni se Zach kao pojava dopao, ali se nisam mogla zaljubiti u momka koji šeta glavnu šminkericu u školi. To je za mene bio neoprostiv grijeh.
„Ne moraš mi zahvaljivati na iskrenosti.“, odgovori mi on te namignu. Okrete se potom i poče raspravu sa Joshuom.
„Ponekad se ponaša kao kreten“, rece mi Joe.
„Dečko i previše voli biti ’iskren’ sa slobodnim curama dok šeta Demian“, rekla sam.
„Kreten, i told ya“, dobaci Joe nemarno.
„Zar ti nije drug?“, upitah ja.
„Drug sa osobinama osobe pod kretenitisom“, dobaci on, što me je strahovito zasmejalo. Voljela sam njegove šale, čini mi se, više nego išta kod ikoga.
„Mislim da je kretenitis ponekad zaista zarazna bolest“, odgovorila sam kroz prigusen smijeh.
„Možda si zato ti toliki kreten ovih dana, a?“, upita me on.
„Jesam, ali to sam dobila od tebe. Taj kretenitis ili sta je već.“, rekoh.
„Maybe baby“, reče on, na šta smo se opet pukli smejati.
„Dobro, ne cerite mi se tu više!“, dreknu Joshua, na šta ga prepadnuto pogledasmo. „Sada ćemo prizvati pogubljene duše ...“
„Hajmo vidjet i to čudo“, rece Nick nezainteresirano.
„Duhovi, duhovi sa ovog ili onog sveta, spustite se do nas iz svog besmrtnog leta, kazujte nam šta nas čeka do sudnjeg dana, kazujte nam šta kaže mračna strana ...“
„Lola, pazi!“, povika Kevin i polete ka meni, te me maknu dok se čuo zvonki tresak razbijanja stakla. Kada sam uplašeno provirila, i dalje stežući njega za mišice, vidjela sam slomljeni luster.
„Lola, jesi li okej?“, upita Joe, držeći me za ruku.
„Ne znam ...“, progovorila sam i dalje ošamućeno gledajući luster. „Oh, oprosti za luster, Joe ...ja sam kriva ...“, zatim me je počela izjedati krivica.
„Ah, Lola, ne lupetaj! Jesi li ti maknula luster?! Nisi! Shut up!“, rece on ljutito i sjede do mene.
„I šta nam kaže tvoja čuvena mračna strana osim sjebanog lustera, Joshua?!“, upita ga bijesno Betty.
On je zbunjeno gledao u sve nas.
„Daj, sad ću maknuti ovu tablu i zanimat ćemo se nečim drugim ...“, rece Della ljutito i pođe ka tabli. Koliko je spustila ruku na nju, tabla se izmače ka Ricku. Della pomisli da joj se učinilo te krenu opet rukom ka njoj. Tabla se opet izmače.
„Ovaj, Rick ...“, poce ona plašljivo. „Tabla ...sama se pomera ...“
Rick se okrenu i skoči na tablu koja promače između Dellinih nogu, dok je ova vrištala.
„HA HA HAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!“, vještičiji vrisak se prolomio kućom.
„Šta se, kog vraga, dešava?!!?!“, vrisnula je Della opet. Imala sam osjećaj da želim pući i početi da plačem, međutim, morala sam da izdržim ...
„Jebeni duhovi“, reče Zach bijesnim tonom. Koliko je to rekao, nestalo je svijetla.
„Šta kog ...?“, poče Kevin, međutim, prekinu ga jezivi ženski glas. „Djeco smrtnika, morat ćete kušati bijes duhova kao kaznu za njihovo uznemiravanje!“
Rick, pomislivši da se netko zafrkava sa nama, se samo bijesno prodera:
„Mah, neka ga kuša Joshua, on ih je prizivao a i ti odjebi više!“
„Rick!“, vrisnula sam, kad je knjiga poletjela da ga udari ravno u glavu. On je pao dolje, a i ja zajedno sa njim. „Začepi tu svoju brbljivu gubicu, nije pametno sada da izvodiš!“
„Lola, moramo da se razdvojimo!“, reče Nick, panično držeći Betty za ruku.
„Znam, znam! Ali kako ćemo, gde ćemo?!“
„Po dvoje na svaki kraj kuće i tražite da izađete kako znate i umete!“, reče on. „Kevin će ići sa Zachom i Rickom, pošto nas je devetoro! RAZLAZ!“, vrisnuo je potom i taj isti razlaz je iste sekunde počeo. Ja sam gledala sa kim ću, ali me je neko uhvatio za ruku:
„Lola, ti ideš sa mnom!“, rekao je muški glas i povukao me za sobom.
„Joe, gde ćemo?! Gde me vodiš?!“, vrištala sam, dok sam jedva trčala niz stepenice sa njim. Čvrsto me je stezao za ruku.
„Ne znam, ali definitivno ćemo...doleeee!“, povika i skoči te povuče mene sa sobom, dok neko bijelo priviđenje prolete iznad naših glava vrišteći o nekom zemaljskom paklu. Oboje smo jako tresnuli o popločani patos njegove ogromne i graciozne kuće. Čvrsto smo stezali jedno drugo za ruke a mene je prožimala bol. I njega, činilo se.
„Ah ...“, posle par sekundi sam se čula ja. „Imam osećaj da sam skočila sa onog polomljenog lustera ...“, dovršila sam, pridižući se na ruke, uz bolan osećaj neizdržljivosti.
„Nisi jedina“, prozbori Joe, dok se prebacio na leđa te ustao.
Sada smo sedeli i šaputali. Sve je bilo mirno.
„Pitam se gde su Betty i Nick. Bojim se za njih“, tiho sam šanula.
„I ja, pitam se kako su preživeli i jesu li živi uopšte. Jesmo pod istim krovom, ali kuća je tako velika da se, pod normalnim okolnostima, jedva čuje kada Kev razglavi Gunse s’onog tamo kraja kuće“, objašnjavao mi je zabrinuto on, prstom pokazujući ka delu kuće koji smo mogli vidjeti gledajući na poluotvorena vrata lijevo od stepenica.
„Pa ...mirno je“, odgovorila sam mu. „Ali ...duhovi su duhovi, mislim da bismo ih čuli anyway ...“, zatim sam ga nespretno, poput devojčice pogledala u oči. Nekako ga više nisam gledala kao najboljeg druga. Osjećala sam koliko se brine za mene i on je bio sada moj, na neki način, zaštitnik. U meni su se komešala razna osjećanja, nisam mogla da razberem šta se dešava u meni.
„U pravu si ...“, odgovorio mi je i sa istom zanetošću me pogledao u oči. Moj sramežljiv pogled se nije micao, iako sam to žarko želela. On mi je bio sve bliži, bliži ...ja sam htjela da se maknem, bilo me je tako sramota. Svakog sekunda sve više i više. Gledali smo se u oči i postajali sve bliži i bliži jedno drugom. Kada smo bili na par centimetara jedno od drugog, na neki način želeći isto, samo sam na milimetar skrenula oči i vrisnula:
„Joe, pazi!!“, te skočila na njega, jer je narandžasta saksija omiljenih ruža njegove majke upravo letela prema njegovoj glavi. Proletela je iznad nas, dok sam ga ja uplašeno stezala za kragnu.
„Smiri se, hej ...ok je!“, reče on. Kad smo ustali u stari položaj videli smo Nicka, kako trči prema ulaznim vratima. Drmusao je kvaku, međutim, jebena vrata su bila zaključana!
„Nick! STANI!“, vrisnula je Betty, kad je shvatila da je neka od čuvenih bijelih utvara krenula u napad na njega i to staklenom vazom. Stala je pred njega ne bi li ga zaštitila, vaza je pukla njoj o glavu i ona se srušila dole, oblivena krvlju.
TO BE CONTINUED ...
Jutarnja izmaglica je nestala u jasnim suncevim zracima, dok se temperatura penjala na sve visi stepen.
„Nas prvi skolski dan.“, sarkasticno rece Cody, stavljajuci knjige u torbu.
„Tako nesto.“, odgovorila sam mu nemarno, stavljajuci sjajilo bez kojeg nikuda ne idem. Cody je, inace, prespavao kod mene jer nas jos vuce stara navika da dijelimo sobu. Ali, obecala sam sebi, isterat cu ga prvom prilikom, jer sam napokon docekala svoj prostor koji, moram se pohvaliti, nije bio bas tako mali.
„Djeco, jel sigurno znate gdje je skola?“, provirila je Anna u sobu.
„Ne, ali vodit ce nas do nje Lolin novi decko.“, rekao je Cody.
„Cody, odjebi. Nije mi decko, milijun sam ti to puta ponovila!“
„Koji momak?“, nadigla je Anna obrvu.
„Ma i on ide u privatnu gimnaziju, njegovi drze ono Jonas & sinovi! Upoznala sam ga kada sam isla jucer u prodavnicu. A kad smo kod njega, moramo krenuti jer nas ceka.“, rekla sam, pokupila ranac i mp4 te krenula. Kao i sto sam ocekivala. Zgodni komsija Joe je stajao kod marketa sa dvojicom brace i cekao nas.
„Dobro jutro, komsija.“, pozdravila sam se sa njim te sam se nasmijesila.
„Dobro jutro! Inace, ovo su moja braca. Nick i Kevin.“, predstavi odmah Joe svoju bracu. Oni su jako slicili jedan drugome, iako je Kevin bio stariji od Nicka. Joe je imao tek slicne crte lica kao oni.
„Sada ja!“, nasmesih se. „Ovo je moj mladjani bratic, inace, Cody.“
„Drago mi je. Cody.“, upoznao se on nemarno i razmazeno te sam ga ja ritnula laktom u rebra.
„A sada, gdje je ta gimnazija?“
„Idemo.“, nasmijesi se Joe te smo mi krenuli.
Uskoro je pred nama izronila visoka, bijela skola i dvoriste prepuno tinejdzera. Prozori su podsecali na one iz Californije, medjutim, nisu bili bas toliko slicni. Profesori su dezurali, zurno iscekujuci zvono, jer su se smrzavali. Ona plava profesorica ...ah, logicno da se smrzavala kad se utegla u najmanju minicu po srijed 1.mjeseca.
„Joeee!“, vrisnule su sminkerski dvije cure i doletjele pravo njemu u zagrljaj.
„Roberte!“, pozdravi se Cody sa svojim drugom iz obdanista. Nisam vjerovala da ce naici jedan na drugog poslije toliko godina. Odjednom, osjetila sam se usamljeno. Jonasovi su veselo raspravljali sa ove dvije sminkerice, Cody je otisao sa Robertom ...a ja sam stajala sama, kao da cekam nesto.
„Ovaj ...Joe, ja ...“, htjela sam reci da moram ici, medjutim, on me prekinu:
„Ah da, zaboravio sam. Ovo je Lola Evigan. Ona je nova.“, nasmijesio se potom.
„Aha, ti si iz ona nova iz Cherry Streeta?“, upita sminkerica plavom kosom, nekulturno upiruci prstom u mene.
„Ovaj ...da.“
„Pricali su oni luzeri sto zive preko puta mene o tebi. Tvoj ce stari raditi sa Rickijevim, zar ne?“
„Ja ...ne znam kako se zove covjek sa kojim ce raditi moj stari i ima li djece ...“, zbunjeno sam odgovorila.
„U svakom slucaju, ja sam Demiane. Ali, bolje bi po tebe bilo da me zoves Demi.“, rece ona i pruzi mi ruku. Joanna je pakosno posmatrala situaciju, ne zeleci da se upozna samnom. Doduse, rijetko sam se i druzila sa plavusama njenog kalibra, tako da ni ja nisam imala zelju da se rukujem sa njom. Ona se zakacila za najmladjeg Jonasa i nije ga htjela pustiti. Kao da mi je davala do znanja kako je on samo njen i da ga ja ne smijem dirati. U svakom slucaju je bio 2 godine mladji od nas, iako je isao u nas razred, pa se i nisam nesto posebno zagrejala za njega.
„Drago mi je, ja ...ovaj, ja sam Lola.“, izgovorila sam sa laznim smijeskom, rukujuci se sa Demi.
„Joanna, idemooo!! Dosao je Zach!“, vrisnula je ona, ne obracajuci paznju vise na mene. Kada sam se okrenula, strahovito mi se digao tlak i sokirano sam posmatrala situaciju. Cuveni Zach je bio prezgodan i prelijep! Usao je, smekajuci okolo svakoga koga je stigao i poljubio Demi, te je uhvatio oko struka pa su nastavili dalje.
„Omg, hvala Bogu da se onaj monstrum otkacio od mene ...“, Nick je bio ljutit, brisuci trag rozeg karmina sa obraza.
„Zar ti ona nije cura?“, upitala sam pomalo iznenadjeno.
„Samo formalno, jer se moji druze sa njenima. Meni se svidja netko drugi i ona to nikada nece moci da unisti.“, rekao je Nick sa ozbiljno ljutim licem. Ocito mu je stvarno Joanne bilo preko glave.
„Oh, ok.“, rekla sam. „Joe, jesmo li mi u isto razzu?“
„Yeep. Svi smo. I Demi, i ti i ja, Kev, Nick ...oni su krenuli sa mnom u 1.razred iako su mladji od mene.“, objasnjavao je sa osmijehom. Ja sam zakolutala ocima pri pomenu Demi i Joanne.
„Znam sta si pomislila kad si ih ugledala. Bolje ti je da si dobra sa njima, vuku cijelu skolu za sobom.“, rekao je Joe zalosno. „U principu ih niko ne voli, samo one toga nisu svesne.“
„I to se tako jasno vidi ...“, rekla sam, iskolacivsi oci kad sam videla Zacha i Demi kako se ljube. Preveliki izliv emocija, pomislila sam.
„A Demin momak?“
„On je tipicno umisljeni sminker na kojeg se pale sve cure. Medjutim, mislim da je sa Demi samo jer je moze strpati u krevet kad god pozeli. U svakom slucaju, uvijek svi znamo kada se to desi. Svaki dan je nova mogucnost da se sazna kako su radili ovo ili ono negdje. Zadnji put im se ’nezgoda’ desila pod traktorom i to bez kondoma ...“, objasnjavao je Joe, dok su se Kevin i Nick lomili od smijeha. I meni je to razvuklo usnice u osmijeh, iako me se tracevi nikada nisu ticali.
„Zaista je ludo.“
„Zar nije tako i u Californiji?“
„Pa i ne bas. Sve se svodi na derneke na plazi na koje ja nisam voljela da idem pa se bas i nisam uklapala tamo.“, odgovorila sam iskreno.
„Uklopices se ti ovde, ne brini!“, namignu mi Joe. „Ajmo u ucionicu, zvonilo je.“
Kada smo usli u hodnik, druga ucionica lijevo je bila moja. Tj, nasa. Bila je okrecena u bijelo, a ogromni prozori su otkrivali deo kod mostica sa kojeg se dolazilo do ulaza skole. Bijela tabla i marker su ujedno stajali odmah meni ispred nosa. Kada sam se okrenula da vidim gdje cu sesti, vidjela sam i ogroman, zeleni pano na kojem je pisalo S.O.S situations. Bile su polijepljene razne slike u razlicitim pozama ucenika.
„Wow, nisam znala da sviras u bendu.“, rekla sam, gledajuci u njegovu sliku sa svirke.
„Ah, mislio sam da to ostane jos jedna misteriozna stvar u vezi mene od sledeceg vikenda.“, nasmejao se zagonetno on. „Ali da. Tako je.“
„Nick, vracaaaaj mi jebenu olovvkuuuuu ....NICK!“, zensko vikanje i smijeh se orio ucionicom.
„Nickova nesudjena ljubav.“, doda se ironicnim uzdahom Kevin.
„Nickolase!“, cijuknula je Joanna ljubomorno. Betty je uzela svoju olovku i sela na mesto do mene.
„Ti si Lola Evigan?“, upitnim pogledom me je pazljivo odmerila.
„Ovaj, da. Ti mora da si Betty?“
„Da, da.“, nasmeja se ona. „Drago mi je da smo se upoznale.“, nasmesi se ljubazno potom. Kada je dosao prvi sat, tj, povijest, nismo prestajale da pricamo.
„Moram te upoznati sa svojim frendovima, dodji!“, povukla me je za ruku, a ja sam se bespomocno okrenula ka Joeu koji mi je namignuo.
„Vidi! Ovo je Ricky. A ovo je Della!“, govorila je Betty, a ja sam se rukovala sa njima. Oboje su bili prilicno ljubazni i harizmaticni. Bas kao i Betty. Odmor sam provijela sa njima i slatko se smejala. Jonasovi su bili sa Demi, Joannom, Zachom i ostalima.
„Urgh, kako ih Jonasovi uopce podnose?!“, frknu iznervirano Betty, ciljajuci na Joannu.
„Ne znam, pitat cu Joea kad se budemo vracali kuci.“, nasmejala sam se pri pomisli na Nicka koji u sebi moli Boga da Joanna prestane da ga ljubaka.
„Ti se u stvari pitas, kako Nick podnosi Joannu, zar ne?“, podrugljivo je upita Ricky.
„Da Rick, tako nesto!“, odgovorila mu je ljutita Betty.
„Pa ...ako ces iskreno, nikako je ne podnosi.“, rekla sam mirno.
„Kako to mislis, nikako?“, bila su sada uprta sva 6 oka u mene.
„On kaze da voli drugu, a da je sa Joannom formalno i da je ne podnosi ...“
„To mi kazi, sestro slatka!“, vrisnu Bethany i zagrli me.
„Dobro Betty, u redu je ...“, nasmijesih se.
„Lola, dodji na cas!“, Joe me je pozvao.
„Stizem!“, doviknuh mu. „Brzo cu ja, sacekajte.“, rekla sam Betty, Ricku i Delli te se zaputila ka Jonasovima.
„Da?“, upitnim pogledom sam presla preko svih.
„Netko te zeli upoznati ...“, rekao je on.
„Aham ...a tko?“
„Ovaj momak ovdje.“, rece on i pokaza na zavodljivog plavusana zbog kojeg mi umalo, pred pocetak casova, nije otpala vilica.
„Da, da ..a ti si ...?“
„Zach Shada.“, nasmijesi se on zavodljivo.
„Lola Evigan.“, rukovala sam se sa njim.
„Ti si ...dakle, nova cura u razzu?“
„Ovaj ...da.“
„Drago mi je da smo se upoznali.“
„Takodje.“
„Zackyyyy...“, Demi je dozivala svog momka. Zach je, vjerovali ili ne, zakolutao ocima! Ona ga zatim cimnu.
„Ah ...vidim, upoznao si novu ucenicu iz naseg razreda...“, rece ona, posmatrajuci me gadljivim pogledom.
„Da, nesto protiv?“, odgovori joj on pomalo buntovnicki.
„Ne, ne, ne, Zacky ...“, odjednom se pretvorila u slatkicu kakve nikako nema na ovom svijetu.
„Dakle? Znas da mrzim tvoju kontrolu.“
„Dobro, ok ...u svakom slucaju, sjedimo li zajedno za engleski?“
„Da.“
„Ok, cao, volim te!“, cijuknu ona sminkerski te ga poljubi, misleci meni nabiti na nos da ga ne smijem dirati.
„Ponekad znaju biti tako naporneeee ...“, zajaukao je Nick kada se, jedva nekako, otkacio od Joanne.
„Kome kazes ...“, lezerno i iznervirano u isto vrijeme rece Zach. Tada se zvono oglasilo na hodniku, a neki od nas su se i trznuli na njega.
„Sto imamo sad?“, upita Della, izlazeci iz ucionice.
„Engleski, i guess.“, odgovorih joj, odlazeci po svoje stvari.
„Ceka nas 45 minuta smora ...“
„Ocito.“, odgovorih joj i krenuh za njom.
„Lola, dusice, moramo da krenemo!“, mamin glas je upozoravao na nemili dogadjaj na koji smo se svi pripremali. Premjestaj.
„Krecem, mamice!“, rekla sam naivnim glasom, posmatrajuci svoju predivnu sobu. Bila je okrecena u zelenkastu boju. Pomalo oljustena boja na zidovima me je podsecala na sve postere koji su stajali polijepljeni na njima. Prozor je sada bio leden, prazan bez predivnih bijelih ruza koje je mama stavila u moju sobu samo radi ukrasa. Malene kapi kise su stidljivo kuckale po prozorima, upozoravajuci me da zaista moram da krenem. Iako se nisam nesto uklapala u drustvo u Californiji, bilo mi je strasno zao sto moram da idem. Osnovna skola se zavrsila, a samim tim i moje djetinjasto djetinjstvo. Uskoro cu napuniti 15 godina i vec bih trebala pokazivati znake zrelosti. U ocima djeteta moji roditelji i dalje nisu vidjeli djevojku vec njihovu malenu curicu koja se samo smijesi i ne mari ni za sta. A ovo je pravi dokaz za to. Iako je to samo prosto dokazivanje jedne stupidne lazi.
„Ajde Lola, ne zakeraj, kreci vec jednom!“, neraspolozeni poluzreli glasic mog brata me je dobro prodrmao i trgao iz svih, takoreci, californijskih misli.
„Idem, Cody, idem ...ispalo mi je sjajilo. Pitala sam se gdje je.“, govorila sam, silazeci niz stepenica. Odjednom, cula sam njihovo neprijatno pucketanje. Valjda nikada nisam obracala paznju na njega ili je taj zvuk gusila muzika koja je dopirala od radija iz dnevne sobe u koju se ulazilo sa stepenica.
„Ne mozes naci sjajilo u praznoj sobi? Daj, koga lazes. Kreci.“, rekao je on nervozno i tutnuo mi svoj sivo-crni ranac u ruke, stavio si slusalice u usi nestao u kolima. Ah, tipicno deriste od 13 godina.
„Tata, jel mozes ...?“, upitala sam Johna, obecavajuci sebi da je ovo poslednji put da ga zovem ocem.
„Da, sine, mogu. Ne brini nista.“, nabacio je lazni smijesak i odneo torbu do kola. On je i zakuvao stvar svojim novim poslom. Pristao je da bude podpredsednik neke uvazene Bruklinske kompanije. Wow, yeah, right.
„Pa, idemo li?!“, upitala je mama sa ushicenjem u glasu.
„Mama, ne idemo u Californiu vec iz nje!“, dobacio joj je Cody.
„Suti, zar ti ne slusas muziku?“
„Da, slusam, a koji je tvoj problem?“, upitao me je umisljeno.
„Cuti, Cody. Molim te.“, naljutila sam se i okrenula ka prozoru. Kapi kise su i dalje grubo dobovale po prozorima i kolima i ja sam tada pomislila:
„Zbogom, Kalifornijo. Da, definitivno nas ispracas sa suzama. Volecemo i mi tebe.“, i pustila Linkin Park te zaspala uskoro.
(: xXx – xXx – xXx :)
Kada sam se probudila, vec smo bili u Bruklinu. Prolazili smo kraj necega sto bi trebalo liciti na skolu.
„Mi ...necemo ici ovde, zar ne?“, upitao je, s’nadom u glasu, Cody zgrozeno posmatrajuci taj pristup.
„Ne, vi cete ici u privatnu gimnaziju. Imat cemo novca finansirati je, a to je ujedno i skola koju drzi moj direktor. U svakom slucaju, bit ce bolje nego u Kaliforniji.“, rece tata.
„Da, da ...“, ironicno i Cody i ja zakolutasmo ocima.
Kada smo dosli u nas kraj, zustavili smo se pred ogromnom, bijelom kucom.
„Ovo definitivno nije California.“,rece Cody gledajuci zapanjeno.
„Dobro jutro, brate.“, rekla sam, ulazeci za mamom. Kada smo usli, bio je to ogroman hodnik iz kojeg se prostirao ulaz za kuhinju, stepenic i ulaz za podrum. Cody i ja smo se popeli niz stepenice koje nisu pucketale i zatekli jos 6 spavacih soba gore. Ustanovili smo da su tri za nas i roditelje, a ostatak za poslugu, posto je bilo izdvojeno sve. U nasem delu smo imali dva toaleta, dok je u drugom delu bio jedan. Prozori su bili ogromni, prelijepi.
„Sve je ovo lijepo i sjajno, ali ja hocu Californiu.“, rece Cody, gledajuci sivilo kroz jedan od tih prelijepih prozora.
„Hocu i ja, ali ne pitamo se mi, na zalost.“
„Pitat cemo se, ne brini.“
„Da, kad se ti ozenis!“
„To se nikada nece desiti!“, besnu frknu on.
„Pa o tome ti govorim, kromanjoncu jedan.“, odgovorila sam mu isto tako i izasla iz prostorije.
„Lola, idi do prodavnice, hoces li?“, upita mama.
„Rado, Anna, ali ne znam gdje je.“, odgovorila sam joj mirno. Ona se iznenadila.
„Lola, otkad me to nazivas imenom?“
„Otkad smo se doselili u Bruklin. Dakle?“, nastavila sam ja, kao da govorimo o kakvoj obicnoj stvari.
„Pa ...evo spiska. Koliko nam je objasnila komsinica Nancy, imas ogroman market tu na uglu.“
„Ako se ne vratim ziva, znat cete da su me ubili bruklinski silovatelji.“, rekla sam, bez veze sa ovim sto je Anna rekla.
„Lola, nemoj tako govorit!“, cula sam Johna kako mi ljutito dobacuje.
„Da, ok.“, rekla sam te izasla iz kuce. Ulice su bile ono sto u Kaliforniji nikada nisu-prazne i ciste. Koracala sam pazljivo, da ne bih promasila blok. Imala sam mobitel kod sebe, ali sta sam ja mogla znati ...ipak je ovo mojih prvih 5 minuta u novom gradu. Mjestasce je bilo fino, djeca u parku su se igrala. Ali ulice su bile strahovito prazne. Medjutim, sve to nije dugo potrajalo, stigla sam do ugla i ugledala prodavnicu pod imenom ’Jonas & sinovi market’.
„Great, taj Jonas ima sinove. Pitam se da li su zgodni?“, prokomentarirala sam za sebe, dok sam se priblizivala. Odjednom, tup udarac me je prekinuo iz misli. „Oh, sorry ...“, prokomentarirala sam, kada sam shvatila da sam se, zapravo, sudarila sa jednim momkom. Bio je vitkog stasa, crne kose i imao je lijepe oci.
„Zaista mi je zao ...“, govorio je.
„Ne, ne, ne. Meni treba biti zao, kada ne znam gdje hodam i kako hodam ...“, vadila sam se iz nezgodne situacije.
„Ti si nova neka, a? Nisam te vidjao po ovome kraju. Ovdje zivi takozvana elita.“, prokomentarisa on, odmjeravajuci me pazljivo.
„Da ...nova sam. Ne znam ko gdje zivi, ovo mi je prvi put da setam ovim krajem, nedavno smo stigli ...“
„Ako je tako, onda super!“, nasmesi se momak nekako olaksavajuce. „Ja sam Joe, a ti?“
„Ja sam ...pa ovaj, Lola.“, nasmesila sam se i ja te pruzila ruku.
„Khm, dakle ...Lola, gdje si se zaputila?“
„Ka nekoj prodavnici. Jel to ova?“
„Da, ovo je jedina prodavnica u ovom dijelu grada. Prodavnica mog starog.“, rece on sa osmijehom.
„Aha ...dakle, ti se onda prezivas Jonas, zar ne?“
„Da, da. Imam jos dvojicu mladje brace koji su nevjerovatni debili. Jedino ja pomazem ocu.“
„Ah, pricaj mi o tome. Imam i ja jednog takvog monstruma u kuci.“, zakolutala sam ocima pri sjecanju na Codija.
„Heh, barem netko da razumije moje muke sa Nickom i Kevom ...“, zasmeja se Joe. „Idemo do prodavnice, pa cu te ispratiti kuci. Inace, ti ces u privatnu gimnaziju, zar ne?“
„Ovaj ...da. Otkud znas?“, upitala sam ga iznenadjeno.
„Sva djeca iz ovog kraja idu tamo. To je tako jednostavno.“, rece on, otvarajuci mi vrata od marketa. Bio je zaista prozracan i fin. Prosaran razlicitim bojama, odavao je utisak obdanista, ali ...namirnice su bile tu da podsete na njegovu svrhu. Ispricala sam se sa momkom jos malo, nakupovala sebi i Codiju slatkisa i svega ostalog te me je on ispratio do kuce.
„Kad kreces u skolu, sutra?“, upita Joe.
„Da. Trebalo bi.“
„Ici ces samnom, Nickom i Kevinom? Mislim, da ti pokazemo gdje je gimnazija. Nije daleko odavde!“
„Naravno. Bilo bi mi drago.“, nasmijesila sam se.
„Onda ...super! Kod marketa u pola 9, moze?“, uzvrati mi Joe osmijeh.
„Naravno.“, pristala sam odusevljeno, pozdravila se sa njim i uletjela hitro u kucu.
„Aha, vec lovis momke, fufaro.“
Mali spijun je sve vidjeo kroz prozor!
„Cody, odjebi.“, prozbrorila sam jednostavno. „To je nas novi prijatelj. Ide u nasu gimnaziju. Vodit ce nas do tamo sutra. Bolje bi ti bilo da zacepis tu gubicu da te ja ...“
„Lola, jesi li donijela sve?“, prekinu me Anna ostro, vidjevsi moju namjeru.
„Da, Anna.“, rekoh i tutnuh joj kesu u ruke te nestadoh da rasparkiram svoje stvare po policama.
„Christine se tako strahovito mijenja, plasim se.“, cula sam njen zabrinuti glas.
„Ajde, mama, tinejdzerske bubice. Zar ne, tata?“
„Naravno, sine. Mislim da ne trebamo brinuti, Anna. Smiri se.“, cula sam i tatin glas potom.